Upoznajte se sa Arduinom

Za one koji nisu najbolje upućeni evo kratkog upoznavanja sa ovom vrlo zanimljivom "igračkicom".

Arduino platforma je "Open source" platforma = platforma "Otvorenog koda", što znači da korisnik može da koristi i modifikuje izvorne kodove platforme, bez bilo kakvih pravnih obaveza prema proizvođaču. Genuino je zvanični naziv za Arduino proizvode koji su namenjeni za Evropsko tržište (u daljem tekstu koristićemo naziv Arduino kao opšte prihvaćeni naziv za ove proizvode).

Njihovi proizvodi prepoznatljivi su po tome što su uglavnom obojeni rezedo-plavom bojom i na svojoj površini imaju prepoznatljiv logo u vidu znaka za beskonačnost. Namena ovih proizvoda je osim edukacije takođe i davanje mogućnosti studentima, školarcima i ostalim hobistima koje ova oblast nauke zanima, da probaju da naprave neki svoj uređaj, robota, i slično. Rapidnim napretkom tehnologije i tendencijom ka što višem stepenu integracije sklopova i komponenti, ovi mali „računari“ postaju veoma pristupačni svima. Pored pristupačnosti samih ploča, postoji pregršt dodatnih modula, shield-ploča, raznoraznih senzora i aktuatora u prodaji, koji su odmah spremni za upotrebu i implementaciju u neki od vaših projekata, po principu „plug&play“. Ovo se odnosi i na mnoštvo tekstova, blogova, video materijala za učenje rada sa Arduinom, kao i bezgranično mnogo mogućnosti za realizaciju različitih ideja i projekata...

Arduino Uno i jedan od „shield-ova“ na njemu

Na Arduino pločama nalaze se uglavnom Atmelovi AVR mikrokontroleri, barem kada je reč o osnovnim pločama, naprednije imaju moćnije mikrokontrolere. Ako se neko pita šta su mikrokontroleri evo objašnjenja. Mikrokontroleri su elektronska integrisana kola (mala crna pločica na samoj Arduino ploči – čip), tačnije - uređaji koji se koriste da upravljaju nečim. Najčešće se koriste u nekom mehatronskom sklopu ili sistemu, kao što su npr. liftovi, veš mašine, novije generacije frižidera, klima uređaja, pa sve do robota, 3D štampača, automobila, gde se nalaze da vrše kontrolu nad zadatim objektima. Mikrokontrolere možemo uporediti sa PC računarima, oni poseduju memoriju, procesor i periferije. NISU SVI CRNI MALI ČIPOVI MIKROKONTROLERI!

Mikrokontroler proizvođača Atmel

Nekad ste možda čuli za pojam mikroprocesor i možda vam nije najjasnija razlika između ova dva pojma. U mikrokontrolerima se nalaze i mikroprocesori, s tim što su u mikrokontroler dodati još neki elementi kako bi on mogao da upravlja nekim spoljašnjim periferijama, kako bi imao dovoljno memorije za rad i skladištenje itd, dok je mikroprocesor nalik procesoru za vaš PC, izvadite ga iz matične ploče i čemu će služiti tako samostalno? – Teško bilo čemu.

Da bi mikrokontroler imalo bilo kakvu upotrebu potrebno ga je prvo isprogramirati, tačnije učitati neki program u njega koji će izvršavati. U početku mikrokontroleri su se programirali u tzv. „asemblerima“, koji su zapravo programski jezici nižeg nivoa nego jezici koji se danas koriste. Asembleri su mašinski orijentisani jezici koji imaju svojih mana i prevaziđeni su ali imaju i prednosti i još uvek se u nekim situacijama koriste za programiranje mikrokontrolera (o ovome nešto kasnije). Arduino ploče se programiraju preko Arduino IDE (Integrated Development Environment – integrisano razvojno okruženje) u kome se koristi C++ jezik, tačnije, koriste se Arduino biblioteke sa već predefinisanim funkcijama koje ćemo koristiti u projektima sa Arduinom. Pored ovog načina moguće je Arduino ploče programirati i putem drugih okruženja, pa i jezika, ali trenutno nas to ne zanima.

U nastavku možete videti primere primene Arduino ploča:

Arduino Uno povezan sa različitim shield-pločama i CMOS kamerom

Arduino mobilni telefon

Jednostavan robot

Kompleksniji robot

Arduino u kombinaciji sa 4x4 matrix tastaturom i 20x4 LCD displejem

Slobodno se može reći da su mogućnosti neograničene u korišćenju ovih ploča, kombinacijom ogromne palete različitih modula, shield-ova, senzora i aktuatora može se realizovati veliki broj ideja!