012LAB podržao ETF u kvalifikacijama za Eurobot: Mentor “ETF versus” tima o učešću na takmičenju (VIDEO)

Kosta Jovanović za 012LAB
 
Studentski tim sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu „ETF versus“ je ove godine po prvi put učestvovao na Nacionalnom takmičenju iz robotike i zauzeo sedmo mesto, a 012LAB je pomogao njihovo učešće doniranjem Arduino Uno R3 platforme i drugih elektronskih komponenti za izgradnju robota. Kako je izgledalo takmičenje, sa kojim su se problemima studenti susretali u toku pripreme i zašto je osvojeno mesto vredno svake pohvale, razgovarali smo sa Kostom Jovanovićem, asistentom na ETF-u i članom istraživačke grupe ETF Robotics, koji je bio mentor ovom timu.
 
 
Nacionalno takmičenje iz robotike je kvalifikaciono takmičenje za Eurobot, koje će sledećeg meseca biti u Drezdenu. Organizatori ovog čuvenog studentskog takmičenja iz robotike na početku svake školske godine postavljaju novi zadatak, šta je bio ovogodišnji?
 
Ove godine je zadatak robota je bio da se vrati u neku eru praistorije. U skladu sa tim, roboti su imali zadatke poput lova na mamuta, tako što se na njega bacala mreža i ispaljivale loptice, simbolizovana koplja, koje su se lepile na čičak traku. Zatim su imali zadatak da prepoznaju i pokupe trouglove u žutoj ili crvenoj boji (u zavisnosti od toga da li su bili žuti ili crveni tim), a koji su predstavljali vatrice. Sledeći zadatak je bio skupljanje voća, što su bili improvizovani pampuri koje su roboti mogli da beru sa drveta.
 
Ko je pokrenuo inicijativu za učešće na Eurobotu i ko su bili članovi tima ETF versus?
 
Ekipe sa ETF-a su ove godine po prvi put odlučile da učestvuje i to na inicijativu samih studenata, a mi smo tu bili samo da ih podržimo i pomognemo im onoliko koliko su to naše druge obaveze dozvoljavale. To je pre svega studensko takmičenje i oni su tu izneli najveći deo posla, mi smo samo malo pomogli oko logistike. Dakle, studenti su se sami organizovali i onda su u skladu sa rokovima i mogućnostima pravili takmičarski sto i dva robota.
 
U ETF versus timu je bilo 10 studenata: Hana Gostimir, Milan Milovanović, Kristina Stanković, Aleksandar Bukvić, Biljana Vukosavljević, Mihajlo Zdravković, Ivan Pandurov, Ana Jevtić i Nevena Todorović, sa master studija, Vuk Obradović sa četvrte godine i Dušan Živković sa treće godine studija.
 
Pored našeg tima, tu su bila još dva tima sa ETF-a koji su takođe učestvovali po prvi put i takođe postigli lep rezultat.
 
Studenti rade na izradi robota
 
Šta vam je bio najveći problem dok ste pravili robota?
 
Najveći problem je bio rok, vremena je bilo premalo jer studenti su se po prvi put susretali sa praktičnom realizacijom problema, sa pravim hardverom. Sve u glavi i u teoriji izgleda mnogo lakše, međutim kad krenete da implementirate nešto naiđete na gomilu nekih problema koji, pogotovo kada se ljudi prvi put sretnu sa tim, su skroz neočekivani i zahtevaju vreme da se to reši.
 
Zbog toga nismo stigli da istestiramo sve što je rađeno. Napravili smo dva robota i onda smo imali peh sa velikim robotom dan pre takmičenja, iako je dan pre toga delovao savršeno dobro. Na kraju studenti nisu ni uspeli da ga osposobe za učešće već je sve poene osvojio mali robot. Svih pet zadataka su bili podeljeni na robote, svaki od njih je imao svoj deo, zbog toga zadaci skupljanja voća i bacanja mreže preko mamuta nisu bili urađeni. Ostao je malo žal zbog toga.
 
Da li je bilo problema sa nabavkom komponenti?
 
Da, to je bio baš problem. Neke komponente uopšte ne mogu da se kupe u Srbiji pa smo morali da ih naručujemo iz inostranstva i čekamo da stignu, neke smo kupovali preko naših studenata koji su na masteru u inostranstvu i koji su nam pošiljke slali autobusima. Svu opremu  smo dobili tek nekih mesec dana pre takmičenja.
 
Oko nabavke komponenti je i 012LAB pomogao. Znate, kad se nešto prvi put organizuje vrlo je teško naći ljude koji će to u startu podržati i videti pravu vrednost, kasnije će biti lakše.  
 
Koliko vremena su studenti provodili radeći na projektu?
 
Vrata fakulteta se zatvaraju u 22 časa i mi smo pisali zvaničnu molbu dekanu da nam se odobri rad i posle tog vremena. Tako da su studenti radili i do 6 ujutru, do 8 ujutru. Kad krene da se realizuje nešto gde vi vidite svaki sledeći korak i rezultate vašeg rada to onda postaje zanimljivo i totalno obuzme čoveka. Posebno se intenzivno radilo dve nedelje pred takmičenje, to je bio smenski rad, radila se prva, druga i treća smena.
 
ETF versus tim na  Nacionalnom takmičenju iz robotike u Novom Sadu
 
Vaša ekipa je zauzela sedmo mesto od 18 prijavljenih timova, koliko ste zadovoljni rezultatom?
 
Mislim da je to jedan lep uspeh s obzirom da je to bilo prvo učešće ovog tima na Eurobot takmičenju i mislim da je to bio najbolji plasman od svih timova koji su se pojavili prvi put. Od organizatora smo dobili sve same pohvale za organizaciju oko učešća tima i za ono što su studenti, koji su se prvi put susreli sa tim napravili i pokazali kao svoje znanje.
 
Pošto smo imali dosta kratak rok, a zadatak je bio da studenti budu prepušteni sami sebi i skoro celokupan posao oni sami iznesu, mi možemo da budemo samo više nego zadovoljni onim što su uradili i što su mnogo toga naučili.
 
Vi ste na ETF-u probil led. Koliko će iskustvo ovog tima i robiti koje ste napravili koristiti timu koji će možda nastupati sledeće godine? Da li već planirate naredno učešće?
 
Dimenzije stola su 2X3 metra i one su iste svake godine, opet će biti neki mobilni robot, samo će imati druge zadatke, tako da će dobar deo stvari moći da se iskoristi za sledeću godinu, a mi svakako planiramo da učestvujemo.
 
Pošto većina studenata koji su učestvovali su na završnoj godini master studija, oni sledeće godine verovatno neće moći da učestvuju. Međutim, mi smo namerno isforsirali da u timu imamo i jednog studenta treće i jednog četvrte godine da bi oni preneli svoja iskustva i da bi se ta priča zavrtela i za ubuduće. Oni su pokazali dosta inicijative i poneli su veliki deo tereta i kroz ovo takmičenje pa da verujemo da ćemo imati dobru ekipu za sledeću godinu.